Pod Lupom

Vežite Vaše pojaseve!

U susretu sa Jeleninim platnima obuzima nas radost i neposrednost iskustva slike. Radost estetskog i egzistencijalnog užitka, samoobjava onog bezazlenog, detinjeg i prirodnog u nama.

Autorka nas vodi na jedno imaginarno, kosmičko putovanje, u nas same, u svet kulture. U svet jednog slikara koji je zapravo svet onog deteta u njemu, tako veliki, beskrajan, tako majušan da se mora pogledati Pod lupom. Zar nam nije još od avangardne umetnosti zavetovan baš taj, dečiji pogled na svet, koji je zajedno sa pogledom arhaičkog čoveka bio zalog modernističkom raskidu sa stereotipnim pozitivističko-prosvetiteljskim konvencijama građanske kulture. Zar već tada nije bilo tako jasno predstavljeno da je prosvetiteljska logika zapravo represivna logika, i da samo dete, mitološki čovek, može obuhvatiti sve ono „slobodno“: od Bogova do bića sveta. Setimo se samo Pol Klea. Setimo se i Frojdovog koncepta čoveka kao deteta. „Budite kao deca“, dobacuje Hrist… I sve to odmah zaboravimo.

Međutim platna Jelene Merkur nam to ne dozvoljavaju. Ona nam delikatno stavlјaju do znanja da nikada nismo ni porasli. (I zašto bismo?) Slike Jelene Merkur govore svojim jezikom, o svetu na njima, o samoj autorki, o onome što se skriva u pogledu, vizuelnom refleksu dečije duše. O jednoj logici kulture i logici slikarske tehnike.

Jelenine konceptualne poetike su linearno „izlomnjeni kolaži“ i razdragana igra kolorita i linija. Otvaraju nam oči u višesmislenoj semantici znakova, boja i oblika, kao da nam Jelena daje špil karata koje kako god da izmešamo, podelimo i otkrijemo na talonu, dobijamo mozaik sa istim rasporedom smisla. Sa suptilno izraženim osećajem za meru, autorka nas vodi ka bezmernom. A posle susreta sa ovim platnima samo želimo da u njima i ostanemo. Da zauvek ostanemo tu…da ostanemo ono što jesmo: deca.

Prof. dr Dragan Bošković