Doktorska izložba Entelehija

Αριστοτέλης

Исус Христос

Leonardo di ser Piero da Vinci

Galileo Galilei

Joannes Chrysostomus Wolfgangus Theophilus Mozart

Auguste et Louis Lumière

Никола Тесла

William Shakespeare

Jelena Merkur

O ENTELEHIJI

(od grčke reči entelekheia)
ENTELEHIJA je po Aristotelu (grčki filozof 384 – 322. pre.N.E) centralni izvor iz kojeg ljudi dobijaju ne samo energiju već i misli.ENTELEHIJA je aktivni princip koji ono što je moguće stvara, zatim usavršava i najzad od toga pravi cilj svog života. ENTELEHIJA je viša energija koja sama sebi određuje pravac (viša delatnost koja svoj cilj ima u sebi za razliku od materije koja nosi u sebi samo mogućnost postojanja).
„Pojam ENTELEHIJA je moj izbor za doktorsku tezu jer objedinjuje moju filozofsku misao i potrebu da je izrazim i likovnim jezikom, da obeležim ono što je van granica iskustva, onim što je izvan prostornovremenske stvarnosti.“ ENTELEHIJA je po mom ličnom ubeđenju, neiscrpna riznica podsvesnog, emocija i vizija. To je rezervoar kreativnosti iz kojeg su ili će tek svi kreativni i genijalni umovi ostvariti svoja najdublja nadahnuća.
Po mom slobodnom i ličnom izboru, kreirala sam galeriju portreta, koju čine osmorica veličanstvenih, posebnih, genijalnih, besmrtnih… zaslužnih za razvoj civilizacije i društva. Oni su pioniri i začetnici svega onog što je pokrenulo razvoj svesti i napredak ka budućnosti.

ZAŠTO PORTRETI?

Portret je bio moj omiljeni motiv tokom studija. Fizionomije modela su me beskonačno provocirale, a otkrivanje psihološke pozadine mi je predstavljalo posebno zadovoljstvo. No to mi u ovom projektu nije bila glavna preokupacija. Jer psihologija i biografija Tesle, Mocarta, Leonarda… je naširoko već proučavana i poznata. Ja se bavim njihovom univerzalnom, sveobuhvatnom energijom i unutrašnjom pokretačkom snagom. Želim da uhvatim i zaustavim trenutak njihove inspiracije, intimni tren meditacije, elevacije. Ja ih uznemiravam, otvaram vrata (u mom slučaju prozor-ram) i upadam nenajavljeno. Međutim oni nedozvoljavaju da im prekinem tok misli. Oni su mirni, zaleđeni poput stena, i kad se povučemo imamo utisak da nastavljaju tamo gde smo ih i zatekli.

SAPERE VEDERE ( ZNATI KAKO VIDETI )

ENTELEHIJU predstavljam u pokretu, skoro kao živu, živ nerv, struju. Ona je u vidu jedne crvene linije. Negde je isprekidana negde izvire, teče u kontinuitetu. Ona je vidljiva i opipljiva. Pulsira u ritmu bila svakog ponaosob. U zavisnosti od profila nalazi se oko srca, duše, stomaka, glave… Transformiše se pod mojim diktatom prema potrebi i sa tendencijom da se širi i napusti okvire platna.

Svi pripadnici ove elite umova su ozbiljni, u miru sa svojim bićem. Oni vode unutrašnji dijalog sa dušom, sa idejom.
Imitacija ramova na svakom platnu simboliše i prozor, koji nam se otvara samo na tren i dopušta da zavirimo u njihov prostor. Međutim nameće se utisak da smo ih zatekli i omeli u nekoj misaonoj evaziji. Zato je bolje da što pre zatvorimo prozor za sobom i izvinimo se na smetnji. Oni jesu uznemireni našim prisustvom ali nisu neprijateljski raspoloženi i ledeno nepristupačni. Kao da kažu: „strpljenja publiko dok ne realizujemo ideju.”

Ja pokušavam da ostvarim neku vrstu dijaloga sa mojim likovima da ih oživim, ponovo vidim, jednim drugim pogledom, iz svog ugla, iz svog vremena.

Leonardo je zatočen i zatečen u ideji. Paleta mu jeste oreol ali i teret izbora, ona i svetli i curi. Leonardo deluje gotovo isposnički u beloj odori. Zamišljen je i zabrinut jer mu nije ostalo puno vremena a toliko još toga ima da istraži. ENTELEHIJA mu izmiče.

Tesla pozira, prilično je usamljen i distanciran. Velika bela površina je simbol leda. Tesla je izolovan i okovan ledom, jer je bio usamljen u svom istraživanju. Tadašnja javnost nije imala sluha za njegova otkrića. ENTELEHIJA deli planove na kompoziciji. Gornji deo slike je kao platforma u svemiru (druga dimenzija). ENTELEHIJA odvaja duhovno i telesno. Iz tame uvodi svetlo. Prozor – ram je sistem naizmeničnih struja. Njegov oreol je upaljena sijalica(ideja- eureka). On obuzdava strasti. Ne dozvoljava da primetimo ushićenje. Živeo je životom dostojnim askete. Bela je takođe i simbol golubica koje je žarko voleo.

Mocart je fatalistički (kataklizmički)raspoložen. Portret je mračan poput rekvijuma. Pogled prodire u posmatrača. Jarka crvena oslikava njegovu nemirnu prirodu. Kitnjasti kostim je odraz ličnih kaprica i vremenske epohe. Note plešu. ENTELEHIJA iskače iz srca.

Šekspir je teatralan. Skoro pod maskom. Možda je u nekoj ulozi. Sav vrca od ukrasa, gizdav je i goropadan. Pomalo je zastrašujući u izrazu lica, kao da proživljava drame svojih junaka. ENTELEHIJA oponaša rukopis.

Aristotel je duboko zamišljen. Spreman da notira misao. On nas ni ne primećuje. Figura mu je masivna, atletske građe. Kod njega važi izreka starih Grka: U zdravom telu zdrav duh. ENTELEHIJA je čvrsta, kruta. On pridaje značaj razumu a ne cikličnim porivima.

Isus je prirodan. Odlepio se sa freske nekog manastira. Iako je u svetačkom stavu on ne osuđuje nevernike i grešnike. Nameće se utisak da bi želeo da uspostavi dijalog sa nama. Za njegovu ENTELEHIJU nema granica.

Galileo je mračan, prestravljen, pun bola. Inkvizicija ga je primorala na zavet ćutanja. On odbija komunikaciju. Ram – prozor aludira na sazvežđa. ENTELEHIJA je vertikalna, stremi u visine.

Braća Lumière su potpuno u svom elementu. Prijatno se osećaju. Proučavaju svoje pokretne slike. Njihov pogled je usmeren u zajednički projekat. Na licu im je smešak, ushićenje, radost. Oni uživaju dok međusobno komentarišu. Okruženi su mrakom jer su u sali za projekciju. Poput filmske trake ENTELEHIJA se uvija, vertikalna je, u egzaltaciji je.

O AUTO PORTRETU

Kakva smelost uvrstiti svoj lik u tu galeriju velikana, među takve umove. Ali nije u pitanju nikakva bolesna narcisoidnost, niti kompleks višeg reda ( vrste ). Ja predstavljam ženu i majku pre svega u blagoslovenom stanju.

Plod svakog materinstva je bezgranična i bezuslovna ljubav. ENTELEHIJA je pupčana vrpca.

Auto portret je jedino živo biće, ostali su duhovi prošlosti. Prostor na platnu ima dimenziju, perspektivu, oslikava prirodu u proleće i urođenu želju za materinstvom. Figura je u blagoslovenom stanju jer je to ključ ENTELEHIJE; priroda, rađanje, život!

REZIME

Sve ove portrete u biti oslikava njihova vlastita entelehija, bez koje bi ovaj svet danas bio duhom siromašan i ne bi bitisao u svoj svojoj lepoti, saznanjima i dostignućima. Mi danas uživamo u plodovima koje su njihove entelehije izrodile. Te u smislu reči „rađanja“ meni je nedostajao adekvatan ženski akter koji nažalost jeste usamljen u ovoj takoreći muškoj galeriji, ali zato ne manje važan.

Svima je zajednički imenitelj simbolika reči rađanje. Rađanje: vere, nauke, muzike, literature, filozofije, filma, otkriće planeta i rađanje živog bića. Moja entelehija je ljubav, stvaranje novog života.

Tema izložbe je ogromna ljubav, energija, predavanje svom „čedu“ svim svojim bićem, bez rezerve, baš kao što su „rađali“ ideju za idejom i „moji junaci“ potpuno se predavši svojim Entelehijama.

Jelena Merkur 2013.